Микроскопија фазних контраста (ПЦМ) је оптичка техника микроскопије која фаза претвори у светло пролазећи кроз прозирни узорак до промене светлине у слици. Сами смјене фазе су невидљиви, али постају видљиви када се приказују као варијације светлине.
Када лагани таласи путују кроз средњи осим вакуума, интеракција са медијумом узрокује да се таласна амплитуда и фаза промени на начин зависи од имовине медија. Промјене амплитуде (осветљење) настају са расипања и апсорпције светлости, што је често зависно од таласне дужине и може довести до боја. Фотографска опрема и људско око су само осетљиве на варијације амплитуде. Без посебних аранжмана, стога су невидљиве промене фаза. Ипак, промене фазе често преносе важне информације.
Основни принцип за израду фазаних промена видљивих у микроскопији фазе је да одвоје светлуцавање (позадински) светлост са светлосног назорака (што чини детаље на првом плану) и да се то другачије манипулише.
Осветљавајући светло у облику прстена (приказује зелено на слици) који пролази, кондензатор Аннулус фокусиран је на узорку кондензатора. Неке од осветљавања светла разбацана је узорка (жута). Узорак преостало светло не утиче и формира позадинску светлост (црвено). Приликом посматрања нестабилног биолошког узорка, раштркана светлост је слаба и типично фаза је премјерена за -90 степени (због и типичне дебљине узорака и разлике у индексији рефракцијске индекса између биолошког ткива и околног медија) у односу на позадинску светлост. То доводи до предњег плана (плави вектор у пратећој фигури) и позадини (црвени вектор) који има скоро исти интензитет, што резултира ниским контрастом слике.
У микроскопу фазе - контраст имаге повећава се на два начина: генерисањем конструктивних мешања између расутих и позадинских светлосних зрака у регионима поља гледишта који садрже узорак, и смањењем количине позадинског светла која достиже авиону слике. [4] Прво, позадинско светло је фаза премјерена за -90 степени преношењем кроз прстен фазе, који елиминише разлику у фази између позадине и разбацаних светлосних зрака.
Када се светло тада фокусира на равнину слике (где се поставља камера или окулар), овај фазни смер изазива позадину и раштркане светлосне зраке који потичу из региона вида који садрже узорак (тј. Предњи део) да конструктивно усавршавају, што је конструктивно усавршавање, што је у поређењу са регионима који не садрже узорак који не садржи узорак који не садржи узорак који не садржи узорак који не садржи узорак који садрже узорак који не садржи узорак који не садрже узорак који садрже узорак који не садржи узорак који не садржи узорак који садрже узорак који не садржи узорак који не садржи узорак који не садржи узорак који садрже узорак који не садржи узорак који не садржи узорак који не садржи узорак који не садржи узорак који не садрже узорак који не садржи узорак који садрже узорак (тј. Предњи зраке који садрже узорак (тј. Предњи део (тј. Предњи део (тј. Предњи део) да конструктивно ме ометају. Коначно, позадина је затамњена ~ 70-90% сивим филтер прстеном; Ова метода максимизира количину раштркане светлости која генерише светлосно светло, док минимизира количину светлости осветљења која достиже авиону слике. Неки од расипне светлости које светли целокупну површину филтера биће фазни и затамњен прстеновима, али на много мањој мери од позадинске светлости, што само осветљава фазни прстенови и сиви филтри.
Горе наведено описује негативан фазни контраст. У позитивном облику, позадинско светло је уместо тога фазна помакнута +90 степен. Позадинско светло ће на тај начин бити 180 степени фазе у односу на раштркану светлост. Тада ће се разбацати светло одузети од позадинског светла да би се сликала са тамнијим првом планом и светлијом позадином.
